{"id":1198,"date":"2015-11-10T16:52:06","date_gmt":"2015-11-10T16:52:06","guid":{"rendered":"https:\/\/digilex.store\/pet-osnovnih-resenja-za-prevenciju-prevara\/"},"modified":"2026-09-07T08:02:50","modified_gmt":"2026-09-07T08:02:50","slug":"pet-osnovnih-resenja-za-prevenciju-prevara","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/digilex.store\/en\/pet-osnovnih-resenja-za-prevenciju-prevara\/","title":{"rendered":"Pet osnovnih re\u0161enja za prevenciju prevara"},"content":{"rendered":"
\"Pet<\/figure>\n

U dana\u0161njem svetu, u kome broj internet transakcija rapidno raste, istovremeno raste i broj poku\u0161aja prevara. Broj ostvarenih internet karti\u010dnih transakcija koje obave korisnici iz Srbije se svake godine pove\u0107ava za dvocifreni procenat. Prate\u0107i trend rasta, ne bi se iznenadili da ve\u0107 slede\u0107e 2016 godine ukupna vrednost internet pla\u0107anja dostigne 150 miliona evra ili vi\u0161e. Ali i karti\u010dne prevare predstavljaju ozbiljan biznis. Vitalno je za svakog ozbiljnog e-trgovca da preduzme odre\u0111ene mere kako bi spre\u010dio internet prevarante u njihovim namerama. Pomenu\u0107emo neka re\u0161enja koja \u0107e pomo\u0107i da za\u0161titite sebe i svoje kupce.<\/p>\n

Ru\u010dne provere<\/h3>\n

Ru\u010dna provera validnosti svake pojedina\u010dne transakcije svakako nije produktivna, a ni finansijski opravdana. Na sre\u0107u postoji re\u0161enje koje je dostupno na\u0161im korisnicima i koje su deo standardne ponude. Sistem funkcioni\u0161e tako da svaka pojedina\u010dna transakcija pla\u0107anja dobija odre\u0111eni broj negativnih poena za svako detektovano pona\u0161anje koje nije u skladu sa o\u010dekivanjima. Tako prikupljeni poeni se sabiru pre samog slanja transakcije. Naravno sve to zajedno traje nekoliko deli\u0107a sekundi.<\/p>\n

Ukoliko je broj negativnih poena ispod granice, transakcija se odmah \u0161alje na autorizaciju. Ukoliko je broj negativnih poena iznad dozvoljenog, transakcija se i ne \u0161alje na banku ve\u0107 se odmah odbija. Me\u0111utim, kada je broj negativnih poena negde na granici, daje se opcija trgovcu da \u201cru\u010dno\u201d proveri takvu transakciju, pre nego odlu\u010di da li da je po\u0161alje na autorizaciju ili ne.<\/p>\n

Tipi\u010dno, trgovac tada proverava na sistemu detalje o razlozima zbog kojih je transakcija zaradila negativne poene i na osnov toga proverava dostupnim metodama stvarnu opravdanost sumnji u takvu transakciju.<\/p>\n

Na primer, ukoliko je najve\u0107i broj negativnih poena transakcija dobila zbog toga \u0161to je na kartici ime jedne osobe, a na adresi na isporuku druga osoba, trgovac mo\u017ee na primer, proveriti na socijalnim mre\u017eama postojanje kupca, ili pozvati telefonom kupca i proveriti razloge za postojanje razli\u010ditih imena kupca i korisnika kartice. Ultimativno, trgovac tada odlu\u010duje da li \u0107e takvu transakciju odbiti ili prihvatiti.<\/p>\n

\"Pet<\/figure>\n

Uskla\u0111enost sa PCI DSS standardima<\/h3>\n

PCI DSS je sigurnosni standard primenjiv u industriji platnih kartica. Sve organizacije koje procesiraju, \u010duvaju ili \u0161alju informacije o platnim karticama moraju to raditi na bezbedan na\u010din i u bezbednom okru\u017eenju. Ovo va\u017ei kako za banke, procesore tako i za same trgovce. Zato je od najve\u0107e va\u017enosti da li kompanija koja vam pru\u017ea usluge pla\u0107anja (Payment Gateway) usagla\u0161ena sa PCI DSS standardima i da li ste vi kao njihovi korisnici automatski PCI uskla\u0111eni.<\/p>\n

3-D Secure<\/h3>\n

Poznat kao \u2018Verified by Visa\u2019, \u2018American Express SafeKey\u2019 ili \u2018MasterCard SecureCode\u2019, 3-D Secure je ranije zahtevao od korisnika da ukucaju lozinku kako bi autorizovali kupovinu.<\/p>\n

Vi\u0161egodi\u0161nja kritika takvog principa 3-D Secure je bila zasnovana da se lozinke mogu lako zaobi\u0107i koriste\u0107i razli\u010dite metode poznate hakerima. Op\u0161ti utisak trgovaca je bio da karti\u010darske organizacije dodaju nelagodnost kupcima bez realnog doprinosa bezbednosti pla\u0107anja.<\/p>\n

Uvo\u0111enjem unapre\u0111ene verzije 3-D Secure 2.0 dolazimo do ne\u010dega mnogo prihvatljivijeg kupcima. Ova nova verzija eliminise potrebu za stati\u010dnim lozinkama i umesto toga uvodi autentifikaciju koja se posti\u017ee slanjem poruke na prethodno registrovan broj telefona, pre nego je transakciju mogu\u0107e zavr\u0161iti. Ono \u0161to o\u010dekujemo u slede\u0107oj fazi unapre\u0111enja je ve\u0107i uticaj biometrije.<\/p>\n

\"Pet<\/figure>\n

Bezbednosni broj kartice (CSC)<\/h3>\n

Bolje poznat kao karti\u010dni CVV\/CVV2 broj, koji se generalno mo\u017ee prona\u0107i na pozadini ve\u0107ine kartica (mada je na American Express karticama napred). Ovaj broj se upore\u0111uje sa podacima koje ima izdavalac kartice. Ovaj broj se nikada ne koristi na bilo kom dokumentu i predstavlja dodatni nivo bezbednosti kod pla\u0107anja karticama na internetu.<\/p>\n

Tokenization<\/h3>\n

Tokenizacija predstavlja proces u kome se podatak konvertuje u jedinicu koja se naziva token. Tokom procesa karti\u010dne transakcije, osetljivi podaci sa kartice se \u0161ifriraju i pretvaraju u tokene. Njih je kasnije mogu\u0107e de\u0161ifrirati, a time i koristiti jedino na za to posebno napravljenim i bezbednim sertifikovanim serverima. Tokeni se tako koriste umesto podataka sa kartice. Ovo savremeno re\u0161enje je na\u010din za pove\u0107anje bezbednosti jer ne samo da prodavac na svom prodajnom mestu ne \u010duva podatke o kartici, ve\u0107 i prilikom transakcije ne \u0161alje karti\u010dne podatke preko interneta, ve\u0107 samo razmenjuje token koji je nemogu\u0107e de\u0161ifrovati van servera procesora. Token je dodatno koristan i zbog toga \u0161to trgovcima dozvoljava da \u201cregistruje\u201d karticu kupca koji to \u017eeli i tako mu omogu\u0107i funkcionalnosti kao \u0161to su pla\u0107anje jednim klikom i ponavljaju\u0107a pla\u0107anja. Dobar primer ovakve primene je Amazon \u201c1 Click Ordering\u201d<\/em>.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U dana\u0161njem svetu, u kome broj internet transakcija rapidno raste, istovremeno raste i broj poku\u0161aja prevara.<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":2833,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-1198","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/digilex.store\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1198","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/digilex.store\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/digilex.store\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/digilex.store\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/digilex.store\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1198"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/digilex.store\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1198\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2836,"href":"https:\/\/digilex.store\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1198\/revisions\/2836"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/digilex.store\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2833"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/digilex.store\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1198"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/digilex.store\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1198"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/digilex.store\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1198"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}